Vodič za crkveno venčanje: Saveti, iskustva i praktične informacije

Planiranje venčanja je uzbudljiv, ali često i stresan proces. Kada se tome doda i organizacija crkvenog venčanja, mnogi parovi se susreću sa brojnim pitanjima, nedoumicama, a ponekad i neprijatnim iznenađenjima. Ovaj članak nastoji da objasni najčešće teme, pruži savete iz iskustva drugih i pomogne vam da pripremite ovaj važan dan sa što manje stresa.

Izbor crkve i zakazivanje: Prvi koraci

Jedan od prvih izazova je izbor crkve. Mnogi parovi žele da se venčaju u crkvi koja im je posebno lepa ili ima sentimentalnu vrednost, čak iako joj ne pripadaju po parohiji. Važno je znati da je to moguće, ali obično podrazumeva dodatne troškove. Postoji takozvana taksa za zakup crkve (često nazivana i "najam"), koja varira od crkve do crkve. Prema iskustvima, ova taksa može da se kreće od 4.000 do čak 14.000 dinara, a u nekim prestižnim crkvama u Beogradu i više. Zbog toga je ključno da se unapred raspitate o ovom iznosu.

Što se tiče zakazivanja termina, pravila se razlikuju. U nekim crkvama knjige za narednu godinu otvaraju tek od 1. januara, dok u drugima možete zakazati i nekoliko meseci unapred. Najsigurnije je lično svratiti do željene crkve i proveriti. Često telefonski pozivi ne daju pouzdane informacije, a i sami sveštenici mogu biti teško dostupni. Ako planirate venčanje u manastiru, imajte na umu da neki imaju strožija pravila - na primer, moguće je da venčavaju samo parove iz svoje užeparohijske teritorije ili da zahtevaju da vas venča vaš parohijski sveštenik.

Pitanje kumova: Tradicija nasuprot željama

Oblast koja izaziva najviše nesporazuma su kumovi. Postoji velika razlika između crkvenog običaja i onoga što se danas u praksi dešava. Po tradicionalnom crkvenom običaju, postoji kum (sa mladoženjine strane) i stari svat (sa mladine strane). Međutim, danas je veoma ustaljeno da i mlada i mladoženja imaju svog "kuma" odnosno "kumu", što je zapravo svedok na venčanju.

Šta kažu pravila? Uglavnom, osobe koje vam budu kumovi na venčanju moraju biti kršteni. Takođe, poželjno je da su pravoslavne vere, naročito ako se venčavate u manastiru, gde neki mogu zahtevati da su oba kuma pravoslavci ili čak da su muškog pola. Međutim, u većini parohijskih crkva, sveštenici su popustljivi i dozvoljavaju da kumuju i osobe druge hrišćanske veroispovesti (npr. katolici), pod uslovom da su kršteni i da donesu svoju krštenicu. Krvno srodstvo je često zabrana - na primer, brat ili sestra ne mogu biti kumovi.

Najvažniji savet je da unapred proverite sa sveštenikom koji će vas venčati kakva su njegova pravila i očekivanja. Na taj način ćete izbeći neprijatne situacije na samom venčanju.

Troškovi i "tarife": Osetljiva tema

Ovo je verovatno najkontroverznija tema vezana za crkvena venčanja. Ne postoji jedinstvena, zvanična tarifa. Troškovi se mogu sastojati iz više stavki:

• Taksa za crkvu (ako nije vaša parohijska).
• Priređenje svešteniku za obavljeni čin.
• Priređenje horu (ako ga angažujete).
• Donacija za crkvu (prilog, obično dobrovoljan).

Prema brojnim iskustvima, sveštenici retko otvoreno kažu iznos koji očekuju. Često se kaže "dajte koliko možete" ili "koliko osećate", što dovodi do neprijatnosti i nesporazuma. Parovi su navodili da su im sveštenici vraćali kovertu sa novcem, naznačivajući da je to "premalo", ili su na samom venčanju, pred gostima, tražili dodatni novac za hor. Da bi izbegli ovakve situacije, mnogi savetuju da direktno pitate: "Koliko iznosi taksa za venčanje u vašoj crkvi?" i "Koliko priređenje za vas lično?". Takođe, postoji opcija da se uplati novac na račun patrijaršije ili nadležne eparhije i da se svešteniku pokaže priznanica, što bi trebalo da spreči bilo kakve dodatne zahteve.

Iznosi koje ljudi pominju variraju dramatično: od simboličnih 3.000-5.000 dinara u nekim manjim crkvama, do 10.000, 15.000 ili čak 28.000 dinara u nekim beogradskim crkvama. Ovo stvara utisak proizvoljnosti i dovodi do gubitka poverenja.

Dozvoljeni i zabranjeni datumi: Post, praznici i zadušnice

Crkva ima određena pravila kada se venčanje ne može obavljati:

• Tokom velikih postova: Božićnog (28. novembar - 6. januar), Uskršnjeg (Velikog), Petrovdanskog (varira, obično od početka juna do 12. jula) i Gospojinskog (14-28. avgusta).
• Svake srede i petka tokom cele godine, jer su to posni dani.
• Na određene velike praznike (npr. na sam dan crkvene slave).

Međutim, ni ovde nema potpune jedinstvenosti. Za venčanje tokom posta ili u petak moguće je dobiti specijalnu dozvolu (blagoslov) nadležnog episkopa, koji se traži pismenom molbom. U nekim parohijama se ovo često odobrava, naročito ako postoji valjan razlog (npr. pomeranje venčanja zbog vanrednih okolnosti), a u drugim je gotovo nemoguće. Takođe, postoji mišljenje da se venčanje može obaviti u postu, ali da bi proslava posle toga trebalo da bude skromna i u duhu posta (posni ručak).

Što se tiče zadušnica (dan sećanja na preminule), ne postoji crkvena zabrana za venčanje. Međutim, zbog narodnog verovanja i atmosfere tišine koja vlada tim danom, ljudi često izbegavaju te datume, pa će termin verovatno biti lakše naći.

Šta treba poneti: Sveće, platno i ostalo

Za sam čin venčanja potrebno je obezbediti nekoliko stvari. Tradicionalno se kupuje komplet za venčanje koji obuhvata: belo platno (deverski peškir), četiri voštane sveće i čašu za vino. Ovaj komplet se može kupiti u crkvenim prodavnicama, a cene variraju. Ponekad kumovi kupuju ove stvari, a danas sve češće to čine sami mladenci kako ne bi opterećivali druge.

Bitno je obratiti pažnju na sveće. Preporučuju se obične voštane sveće, jer se ukrašene sveće sa plastičnim ili papirnim elementima mogu zapaliti i izazvati požar dok dogorevaju u crkvi. Takođe, ako je venčanje leti, kvalitetnije sveće će se manje topiti i kriviti na visokim temperaturama.

Ostale stvari koje treba poneti su vino (crveno, za zajedničko ispijanje tokom obreda) i burme (prstenje). Čašu za vino obično ima svaka crkva, tako da nije neophodno kupovati novu.

Kodeks odevanja: Poštovanje svetog prostora

Iako se u većini gradskih crkva toleriše moderna garderoba, postoje neka pisana i nepisana pravila. Ulazak u crkvu, a naročito u manastir, zahteva skromno i pristojno odevanje. Za žene i devojke to podrazumeva haljinu ili suknju ispod kolena i prekrivena ramena. Poželjno je imati i maramu ili šal za glavu, mada to danas retko ko praktikuje van manastira. Muškarci bi trebalo da budu u svečanim odelima, bez kačketa.

Mnogi gosti na venčanju zanemaruju ova pravila, dolazeći u veoma kratkim haljinama ili sa golim leđima. Iako crkvenjaci retko prekore, takvo ponašanje se smatra nepoštovanjem prema svetom mestu. Dobro je da mladenci bliskim gostima diskretno napomene o očekivanjima.

Predbračni ispit i dokumentacija

Pre venčanja, par je u obavezi da prisustvuje tzv. predbračnom ispitu sa sveštenikom. Ovo je uglavnom formalni razgovor gde sveštenik upisuje podatke u crkvene knjige, proverava da li su i mladenci i kumovi kršteni, i daje kratke savete o bračnom životu. Na ovaj sastanak treba poneti krštenice svih učesnika. Ako neko nema krštenicu, može se zatražiti u crkvi gde je kršten. Za kumove druge veroispovesti, potrebna je njihova krštenica (npr. katolička).

Ako se jedan od mladenaca ranije razveo crkveno, potrebna je posebna dozvola za novo venčanje. Takođe, ako se venčavate u crkvi koja nije u parohiji mladoženje, možda će biti potrebna pismena saglasnost vašeg parohijskog sveštenika.

Kako izbeći stres i neprijatnosti: Ključni saveti

Na osnovu brojnih iskustava, evo sažetih saveta za mirnije planiranje:

1. Komunikacija je ključna. Sve pitajte direktno i unapred: cene, pravila, šta je dozvoljeno, a šta ne.
2. Sve napišite. Ako vam sveštenik nešto kaže usmeno, potvrdite to pismeno (npr. preko mejla) ili zapišite, kako ne bi došlo do zaborava ili nesporazuma kasnije.
3. Ne očekujte da će kumovi platiti venčanje. Danas je uobičajeno da mladenci sami plate sve troškove vezane za crkvu, a kumove smatraju gostima. Ako želite drugačije, jasno se dogovorite unapred.
4. Budite finansijski realni. Ako su vam troškovi visoki, razmislite o venčanju u vašoj matičnoj (parohijskoj) crkvi, gde će troškovi verovatno biti niži, ili čak samo dobrovoljni prilog.
5. Odvojeno od proslave. Ako vam termin u crkvi ne odgovara zbog posta ili drugih razloga, razmislite o tome da crkveno venčanje obavite drugog dana, a građansko i proslavu održite kasnije. To može ukloniti mnogo pritiska.
6. Ostanite smireni. Organizacija venčanja je puna izazova. Ako nešto krene po zlu, pokušajte da vidite širu sliku - bitno je da se na kraju venčate s osobom koju volite.

Zaključak: Suština iza formalnosti

Iza svih ovih praktičnih detalja, tarifa, pravila i nesporazuma, suština crkvenog venčanja ostaje duhovni čin i blagoslov za zajednički život. Nažalost, taj suštinski aspekt se