Studiranje Psihologije u Srbiji: Smerovi, Prijemni i Karijera

Upisivanje fakulteta je jedna od najvažnijih odluka u životu mlade osobe. Kada je u pitanju studiranje psihologije, brojna pitanja i nedoumice mogu da se jave. Gde se sve može studirati psihologija osim na Filozofskom fakultetu? Kako izgleda prijemni ispit i kako se efikasno pripremiti? Koji su smerovi, poput kliničke psihologije ili kriminalističke psihologije, dostupni i kakve su im perspektive? Ovaj članak ima za cilj da pruži sveobuhvatan odgovor na ova i mnoga druga pitanja, na osnovu iskustava i rasprava studenata i diplomiranih psihologa.

Gde se može studirati psihologija u Srbiji?

Iako je Filozofski fakultet u Beogradu, Novom Sadu i Nišu najpoznatije i najtraženije mesto za studije psihologije, to nije jedina opcija. Svest o alternativama ključna je za one koji možda ne mogu da se takmiče na velikoj konkurenciji državnih fakulteta ili traže drugačiji pristup.

Privatni fakulteti i univerziteti

U poslednjih nekoliko godina, broj privatnih visokoškolskih ustanova koje nude studije psihologije je porastao. Ove institucije često nude fleksibilniji raspored, manje grupe i specifične smerove.

• Univerzitet Singidunum (Fakultet za medije i komunikacije): Nudi smer Psihologija, često u saradnji sa stranim institucijama. Školarina je značajan faktor za razmatranje.
• Univerzitet za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić" u Novom Sadu: Takođe ima smer psihologije, sa fokusom na primenjene aspekte.
• Privatni fakulteti u drugim gradovima: Uvek je neophodno proveriti da li fakultet ima važeću akreditaciju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Diploma bez akreditacije može biti nepriznata.

Da li je moguć prelazak ili uporedo studiranje?

Mnogi studenti se pitaju da li je moguće započeti studije u jednom gradu, pa se prebaciti u drugi, ili čak studirati dva fakulteta paralelno. Procedura prebacivanja sa fakulteta na fakultet je moguća, ali kompleksna. Zahteva podnošenje molbe, priznavanje položenih ispita (što nije uvek automatsko) i često plaćanje razlike u školarini. Studiranje dva fakulteta istovremeno je izazovno i retko ko može da izdrži obaveze, a posebno je važno napomenuti da ne možete biti na budžetu na dva fakulteta istovremeno.

Kako izgleda prijemni ispit i kako se pripremiti?

Prijemni ispit na državnim Filozofskim fakultetima obično se sastoji iz dva dela:

1. Test znanja iz psihologije: Temelj je pripreme. Literatura se ne menja često, ali je kritično proveriti aktuelne informacije na sajtu fakulteta. Tradicionalno se koriste udžbenici za drugi razred gimnazije (autori kao što su Nikola Rot, Slavoljub Radonjić, ili Ljubomir Žirovđa za Beograd). Učenje treba biti temeljno i detaljno, uz razumevanje pojmova, a ne samo bubanje.
2. Test opšte informisanosti (TOI): Ovaj deo je često predmet najviše frustracija. Obuhvata pitanja iz kulture, istorije, sporta, nauke, aktuelnih dešavanja. Nemoguće je "naučiti" ceo TOI; on zahteva širok opšti horizont. Korisno je pratiti vesti, čitati, gledati kvizove, ali prihvatiti da će uvek biti pitanja na koja nećete znati odgovor. Na nekim fakultetima (npr. u Novom Sadu) postoji i test sposobnosti koji proverava logičko zaključivanje.

Saveti za pripremu od studenata

• Krenite na vreme. Nemojte ostavljati učenje za poslednji mesec.
• Koristite više izvora. Pored obavezne literature, čitanje drugih udžbenika (npr. "Opšta psihologija" Nikole Rota) može da produbi razumevanje.
• Rešavajte testove iz prethodnih godina. Dostupni su na sajtovima fakulteta ili u tzv. "informatorima" koji se prodaju u studentskim službama.
• Za TOI, nemojte paničariti. Fokusirajte se na široke kategorije (nagrade, značajni datumi, osnove nauke). Ponekad je odgovor ono što vam prvo padne na pamet.
• Razmotrite privatne časove ili pripremne nastave, posebno ako niste imali psihologiju u srednjoj školi.

Specijalizacije i smerovi: Šta vas zapravo čeka?

Osnovne akademske studije psihologije traju četiri godine i daju široku, opštu osnovu. Specijalizacija se obično dešava na master studijama (još jednu godinu). Međutim, već na trećoj ili četvrtoj godini osnovnih studija, studenti biraju tzv. module ili grupe izbornih predmeta koji usmeravaju ka određenoj oblasti.

Klinička psihologija

Najtraženiji, ali i najizazovniji put. Klinička psihologija se bavi dijagnostikom i tretmanom psihičkih poremećaja. Važno je razumeti da završetak osnovnih ili čak master studija ne daje zvanje psihoterapeuta. Za samostalni rad u terapiji potrebna je dugogodišnja, skupa specijalistička edukacija (psihoanaliza, KBT, gestalt itd.) koja podrazumeva stotine sati teorije, lične terapije i supervizije. Zaposlenje u državnim zdravstvenim ustanovama često zahteva veze i dodatne državne ispite.

Psihologija rada i organizaciona psihologija

Oblast sa velikim potencijalom za zapošljavanje, naročito u privatnom sektoru. Obuhvata ljudske resurse, selekciju kadra, ocenjivanje zaposlenih, organizacioni razvoj i testiranje sposobnosti. Ovaj smer dobrodošao je u korporativnom svetu i može biti dobra odskočna daska za karijeru.

Kriminalistička (forenzička) psihologija

Inspirisana serijama poput "Criminal Minds", ova oblast privlači mnoge. U Srbiji, kriminalistička psihologija kao zaseban smer na osnovnim studijama ne postoji. Najpribližnije su teme koje se izučavaju na predmetima kao što je "Psihologija kriminala" na master studijama ili na smerovima kao što je "Prevencija i tretman poremećaja ponašanja". Pravi rad na profilisanju počinioca zahteva specijalizaciju i iskustvo, a češće su u tim pozicijama ljudi sa Fakulteta bezbednosti ili policijske akademije. Za ozbiljan rad u ovoj oblasti, najrealnije je usavršavanje u inostranstvu.

Ostale oblasti

• Školska psihologija: Rad u obrazovnim ustanovama. Zahtevan je pripravnički staž i često veze za zaposlenje.
• Istraživačka psihologija: Usmerena ka naučnom radu, statistici i metodologiji. Neophodno je odlično znanje statistike i engleskog jezika.
• Psihologija sporta: Relativno nova, ali rastuća oblast u Srbiji.